Sjedinjene Države i talibani postavili osnove za okončanje sukoba. Kako obavezati talibane da ne “neguju” teroriste
U RATU u Avganistanu posle 17 godina – veliki korak ka miru.
Šest dana posle intenzivnih pregovora u Kataru, glavni američki pregovarač Zalmaj Kalilzad saopštio je da su SAD i talibani postigli okvirni mirovni sporazum, istakavši da su se oni saglasili da ne koriste Avganistan kao bazu za teroriste.
Postizanje sveobuhvatnog mira, međutim, neće biti jednostavno. Avganistanski predsednik Ašraf Gani, koga je američki pregovarač izvestio o pregovorima, zahteva direktne pregovore sa talibanima, koji su ojačali pošto su američke borbene trupe napustile Avganistan pre pet godina. Ali, talibani to odbijaju, nazivajući vladu “marionetskom”.
Američki predsednik Donald Tramp, s druge strane, želi povlačenje preostalih američkih trupa, ali pod uslovom da se talibani angažuju u direktnim razgovorima sa vladom svoje zemlje. Talibani, međutim, te pregovore uslovljavaju. Kažu da će se uključiti u razgovor tek kada se odredi tačan datum američkog povlačenja iz zemlje u kojoj je u sukobima, započetim posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 2002. godine, poginulo više od 100.000 ljudi.
Iako, očigledno, mir počiva na “igri” uslovljavanja, analitičari pozdravljaju to što se krenulo sa mrtve tačke. Ključna pitanja koja treba precizirati jesu datum američkog povlačenja iz Avganistana, i kako obavezati talibane da ne dozvole teroristima da koriste ovu zemlju kao bazu za svoje akcije.
Avganistanska vlada oprezna je u procenama mogućnosti postizanja mira, dok upozorava da postoje crvene linije koje se ne smeju preći. One se pre svega odnose na nacionalni suverenitet, integritet, kao i poštovanje vlasti i prava u zemlji.
JENKIJI SU NAJBROJNIJI
AMERIKANCI i dalje imaju najveći kontingent trupa za trening i podršku antiterorističkim akcijama od svih NATO trupa u Avganistanu, ukupno 14.000. Iz ostalih 38 zemalja u Avganistanu je preostalo 8.000 vojnika, pod vođstvom NATO.
Izvor: novosti.rs
