Moja žena je umrla kada je našoj kćerci bilo 40 dana.
Moja kćerka je bila razlog da živim. Nikada nisam ni pomislio da se ponovo oženim.
Kada je bila dijete vodio sam je sa sobom na posao. Svi su mi se smijali. Nisam imao puno novca da bih je poslao u školu. Ali navečer sam je vodio u školu za odrasle. Zajedno smo učili da čitamo i pišemo.
Kada je napunila 15 godina dobio sam dobru ponudu da je udam u jedno udaljeno selo. Mi smo bili jako siromašni. Nisam joj mogao ništa dati.
Ona je uzela svesku u koju sam pisao kao uspomenu. Nisam imao novca da je posjetim niti je njoj muž dozvoljavao da me vidi.
Kada je bila trudna otišao sam da je vidim. Držala me je za ruku i kazala ako umre da uzmem njeno dijete da živi sa mnom. Kritikovao sam je zbog njenog djetinjastog ponašanja. Molila me je da provedem noć kod njih, ali to muževa porodica nije dozvolila te sam se vratio.
Moja kćerka je umrla tokom porođaja. Njena kćerka sada ima godinu dana. Ja se brinem o njoj.
Ebu Mia (65)
Izvor: islambosna.ba
