16. April 2019

alžir sudan protesti

Protesti u Alžiru i Sudanu nakon kojih su smenjena dva dugovečna vladara ukazuju na to da je na pomolu novo “Arapsko proleće”. Međutim, veliko je pitanje da li će ove revolucije imati srećan kraj.

Kao u Zimbabveu 2017. godine ovi pokreti mirovnih demonstracija su učinili ono u čemu opozicioni političari decenijama nisu uspevali: da sruše korumpirane lidere koji su na čellu tih država proveli veliki broj godina. Robert Mugabe je imao 93 godine kada je konačno srušen.

U Alžiru Abdelaziz Buteflika je imao 82 kada je odneo ostavku pod pritiskom demonstranata, a u javnosti se slabo pojavljivao od 2013. godine.

Što se tiče dugogodišnjeg sudanskog vladara Omara al Bašira (75), njega je vojska ove nedelje isterala iz kabineta i uhapsila, nakon demonstracija zbog dramatičnog pada životnog standarda i 30 godina represije. Njega takođe traži i Međunarodni krivični sud zbog zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i genocida.

Omar Al Bašir je pao s vlasti posle tri decenije

Nijedan od ovih lidera nije imao sposobnost ili želju da se poveže sa mladim stanovništvom koje je ustalo da traži njihovo uklanjanje. Niko od njih nije imao vojnike koji su bili voljni da ih podrže ili, u većini slučajeva, koriste nasilje nad demonstrantima, piše CNN.

Kako navodi “Atlantik”, čini se da su ove dve države naučile lekciju od “Arapskog proleća”.

Godine 2011. sve je izgledalo moguće. Tuniski predsednik je pao, a ubrzo se slično desilo i u Egiptu. Protesti su izbili u Bahreinu, kao i u Libiji, Siriji i Jemenu (a u poslednje tri je ubrzo usledio rat). Četiri zemlje su videle nove vlade, ali na kraju, značajna promena je zaživela samo u Tunisu. U Sudanu i Alžiru 2011. godine, građani su izašli na ulice da bi zahtevali promene, ali u oba slučaja, demonstracije su bile ograničene, a u Sudanu su bile brzo ugušene.

Abdelaziz Buteflika je na čelu Alžira bio 20 godina

Godinama se radilo na suprotstavljanju sudanskoj vladi od strane tradicionalnih političkih partija i pobunjeničkih grupa, koje su formirale razne nestalne saveze. Međutim, 2011. godine, oni koji su pokušavali da podstaknu opšte protivljenje Baširu, bili su uglavnom mladi aktivisti i studenti. Njihovi domeni su bili univerziteti u zemlji i naselja gornje srednje klase. Iako su njihovi napori bili kratkotrajni (u nekoliko sedmica bili su poraženi, a demonstranti uhapšeni, mučeni ili prisiljeni na izgnanstvo) protesti su obnovljeni 2012. i 2013. godine. Ove godine, nezavisni sindikat Sudansko udruženje profesionalaca preuzelo je vođstvo.

– Naučili smo važnost jedinstva – rekla je Sara Abdeljalil, portparolka udruženja za “Atlantik”.

Sudanci ne odustaju od civilne vlade

Osim toga u protestima su važnu ulogu preuzele žene.

Na neki način, njihovo učešće odražava promenljivu demografiju zemlje, ali je i napor da se javno odbaci ono što se uopšte smatra da je podređena uloga žena u sudanskom društvu. Viralna fotografija aktivistkinje Ale Salah koja peva dok stoji na vrhu automobila, koju je snimila Lana Harun, postala je simbol ustanka. Demonstranti su takođe inspirisali nacionalističke trenutke u njihovim zemljama. Za Alžirce, to je značilo da se ugledaju na prodemokratske proteste iz 1988. godine, kao i osvrt na istoriju antikolonijalnog otpora.

U Sudanu, demonstranti ukazuju na primere građanskog otpora, uključujući protest 1964. godine kada su se studenti usprotivili vojnoj vladi, na kraju je svrgnuli, kao i sličan pokret 1985. godine koji je ponovo okončao vojnu vladavinu.

Osim što su demonstranti shvatili važnost jedinstva, shvatili su da su podjednako bitne i društvene mreže kako bi se ljudi pozivali na proteste i organizovano suprotstavljali vladi.

U Alžiru se nastavljaju protesti

Da bi se izbegao scenario iz Egipta gde je na vlast došao Abdel Fatah el Sisi koji vlada čvrstom rukom najblaže rečeno, demonstranti u Alžiru i Sudanu su oprezni u pogledu obećanja iz vojske. Demonstracije u Alžiru su se nastavile i nakon uklanjanja Buteflike, kao što su u Sudanu prošle sedmice sa Baširom.

U Sudanu, organizatori protesta imaju planove za civilnu vladu koja uključuje sve političke snage, uključujući vojsku, ali da vojni zvaničnici ne budu lideri zemlje.

Međutim, pitanje je koliko će to biti uspešno, jer se u Sudanu vojska bori da preuzme kontrolu nad zemljom, uvođenjem policijskog časa i postavljanjem privremenih lidera. Najpre je na čelo Sudana privremeno postavljen general Avad ibn Ouf, bliski saradnik svrgnutog predsednika, ali je on podneo ostavku već sutradan.

Sada je trenutno na čelu države general Abdel Fatah al Burhan, ali Sudanci i dalje na ulicama kampuju, čekajući da saznaju da li će novi general moći da zadovolji njihovu želju za civilnom vladom.

Ni u Alžiru demonstranti nisu zadovoljni privemenim predsednikom Abdelkaderom Bensalahom. Demonstracije su se nastavile i prošlog petka, kada je preko stotinu protestanata uhapšeno dok su zvali na smenu Bensalaha, jer je previše blizak zbačenom Butefliki. Ipak on će na vlasti, ukoliko se nešto nepromeni, biti do četvrtog jula kada bi navodno trebalo da se održe izbori.

blic.rs

Islam PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVI ODGOVOR

No more articles