22. Mart 2019

Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić

Na današnji dan, 22. marta,  2004. godine, ubijen je šejh Ahmed Jasin. Paralizirani šejh koji je svojim srcem žurio Allahu, napokon je sišao iz svojih kolica.

Nije ga bilo teško pronaći okupatorskom Izraelu, jer paralizirani mudžahid nikad nije propustio sabah-namaz u džematu, pa ga je tako cionistički avion ”apač” čekao na vratima džamije, a kada je izašao pogodila su ga četiri projektila. Allah, dž.š., odbija da ljudi umru osim na putu na kojem su živjeli svoj dunjalučki život, a šejh Ahmed Jasin svoj život je proveo na putu džihada i na tom putu je i umro kao šehid, ako Bog da.

Daleko od gorčine dunjalučkog života, daleko od njegove nesposobnosti i bolesti, strpljivosti i upornosti, borbe i šehadeta na Allahovom putu, daleko od godinâ zatvaranja, protjerivanja i kućnog pritvora, za šejha Ahmeda Jasina veže se priča o sabah-namazu, namazu poslije kojeg mu je bilo suđeno da bude ubijen.

Naime, jedanput je šejh Ahmed Jasin pitao jednog od komandira brigada ”El-Qassam”: ”Koliko mudžahida ima u tvojoj grupi?”

Rekao mu je: ”Osamdeset!”

Šejh Jasin je upitao: ”A koliko njih dolazi na sabah u džamiju?”

Komandir je odgovorio: ”Oko četrdeset.”

Tada mu je šejh Ahmed Jasin rekao: ”Kada te sljedeći put budem pitao koliko mudžahida broji tvoja grupa, reci mi četrdeset.”

Nama je danas prijeko potrebno ovakvo razumijevanje uzroka pobjede i poraza. Potrebne su nam vođe koje znaju da oficiri koji su završili visoke vojne škole nisu dovoljni za postizanje pobjede, već da naši oficiri prvo moraju završiti školu iz sure El-Enfal.

Potrebne su nam vođe koje znaju da tajna pobjede nije u pušci, već u ruci onoga ko je nosi.

saff.ba

Islam PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVI ODGOVOR

No more articles