18. Oktobar 2016

Slikovni rezultat za muslim couple tumblr

Moja najstarija kćer, Jenna, mi je nedavno rekla: „Moj najveći strah u djetinjstvu je bio da se ti i mama razvedete. Onda, kada mi je bilo 12 godina, odlučila sam da se toliko svađate da bi bilo najbolje da se razvedete“. Zatim je dodala sa osmjehom: „Drago mi je da ste neke stvari shvatili“.

Dugo godina moja supruga Keri i ja smo se svađali. Gledajući unazad, nisam baš siguran šta nas je to na početku privuklo jedno drugom, naši karakteri se baš ne poklapaju. I što smo duže bili u braku to su se razlike doimale većim. To što smo postali ‘slavniji i bogatiji’ nije olakšalo naš brak. U stvari, to je pogoršalo naše probleme. Napetost između nas je postala toliko loša tako da su turneje promocije knjige predstavljale olakšanje. Naše svađanje je postalo tako često da je čak bilo teško zamisliti mirni odnos. Bili smo stalno odbrambeni, gradeći emocionalnu tvrđavu oko naših srca. Bili smo na rubu razvoda i više od jednom smo o tome razgovarali.

Bio sam na turneji sa knjigom kada su mi neke stvari došle u glavu. Upravo smo imali žestoku svađu preko telefona i Keri mi je spustila slušalicu. Bio sam sam i usamljen, frustriran i ljut. Bio sam na izmaku snaga.

Tada sam se okrenuo Bogu. Ili uključio sam i Boga. Ne znam da li to možemo nazvati molitvom, jer vikanje na Boga nije molitva, možda jeste, ali kako god to nikad neću zaboraviti. Stajao sam pod tušem i vikao sam na Boga da je brak pogrešan i da više ne mogu izdržati. Koliko god da sam mrzio ideju razvoda, to što smo skupa me je previše boljelo. Također sam bio i zbunjen. Nisam ni mogao zamisliti da bi moj brak sa Keri mogao biti tako težak. Duboko u sebi znao sam da je Keri dobra osoba. A i ja sam dobra osoba. Dakle, zbog čega se ne bismo mogli slagati? Zašto sam oženio osobu toliko drugačiju od mene? Zašto se ona ne bi mogla promijeniti?

Konačno, promukao i slomljen, sjeo sam pod tuš i počeo plakati. U mom potpunom očaju nešto mi je sinulo na pamet. Ne možeš nju promijeniti Rick. Jedino možeš promijeniti samog sebe. U tom momentu sam počeo da se molim. Ukoliko ne mogu promijeniti nju, Bože, onda promijeni mene. I molio sam do kasno u noć. Molio sam se i naredni dan na putu do kuće. Molio sam se dok sam hodao prema vratima do svoje hladne supruge koja me je jedva i primijetila. Te noći, dok smo ležali u krevetu, par centimetara jedno od drugog, a zapravo kilometrima udaljeni, došla mi je inspiracija. Znao sam šta moram uraditi.

Sljedećeg jutra sam se u krevetu okrenuo prema Keri i upitao: „Šta mogu učiniti da ti dan učinim boljim?“

Pogledala me je ljutito: „Šta?“

„Kako ti mogu dan učiniti boljim?“

„Ne možeš“, rekla je ona. „Zbog čega pitaš?“

„Zato što to tako mislim“, rekao sam. „Samo želim da znam šta mogu učiniti da ti dan bude bolji“.

Pogledala me je cinično.

„Želiš da nešto uradiš? Očisti kuhinju“.

Ona je vjerovatno očekivala da ću se naljutiti. Umjesto toga samo sam klimnuo glavom. „U redu“.

Ustao sam i očistio kuhinju.

Sutradan sam je upitao istu stvar. „Šta mogu učiniti da ti dan učinim boljim?“

Jedva gledajući je rekla: „Očisti garažu“.

Duboko sam uzdahnuo. Već me ionako očekivao naporan dan i znao sam da je uprkos tome to zahtijevala. Bio sam u iskušenju da se izderem na nju. Umjesto toga rekao sam: „U redu“. Ustao sam i naredna dva sata sam čistio garažu. Keri nije bila sigurna šta da misli. Došlo je naredno jutro.

„Šta mogu učiniti da ti dan učinim boljim?“

„Ništa“, reče ona. „Ne možeš uraditi ništa. Molim te prestani to govoriti“.

„Žao mi je”, rekao sam, “ali ne mogu. Obećao sam sebi. Šta mogu učiniti da ti dan učinim boljim?“

„Zašto to radiš?“

„Zato jer mi je stalo do tebe“, rekao sam. “I do našeg braka“.

Sutradan sam je ponovo pitao. I narednog dana i tako dalje. Zatim i druge sedmice, a onda se dogodilo čudo. Kada sam je upitao Kerine oči su ispunile suze. Onda je briznula u plač.  Kada je mogla govoriti rekla je: „Molim te, prestani da me to pitaš. Ti nisi problem. Ja sam. Sa mnom je teško živjeti. Ne znam zbog čega si ostao sa mnom“.

Nježno sam podigao njenu bradu dok me je gledala u oči. „Zato jer te volim“, rekao sam. „Šta mogu učiniti da ti dan bude bolji?“

„Ja bih to trebala tebe pitati“.

„Trebala bi“, rekao sam. „Ali ne sada. Sada ja trebam biti promjena. Ti treba da znaš koliko mi značiš“.

Spustila je glavu na moje grudi.

„Žao mi je što sam bila tako zla“.

„Volim te“, rekao sam joj.

„Ja volim tebe“, odgovorila je.

„Šta mogu učiniti da ti dan učinim boljim?“, slatko me je pogledala.

„Možda bismo mogli provesti neko vrijeme zajedno“, nasmiješio sam se .

„Voljela bih“.

Pitao sam je više od mjesec dana, i stvari su se promijenile. Svađe su prestale.

Onda je Keri počela pitati, „Šta ti je potrebno od mene? Kako mogu biti bolja supruga?“

Zidovi između nas su pali. Počeli smo smisleno razgovarati o tome šta želimo od života i kako bismo mogli učiniti jedno drugo sretnijim. Ali, nismo riješili naše probleme. Ne mogu reći da se nikada više nismo svađali. Ali u prirodi naše svađe su se promijenile. Ne samo da su postajale sve rjeđe i rjeđe, već nisu ni imale energiju kao nekada. Ostavili smo ih bez kisika. Jednostavno nismo više željeli da povrijedimo jedno drugo.

Keri i ja smo sada u braku već više od trideset godina. I ne samo da volim svoju suprugu, već mi se i sviđa. Volim biti s njom. Žudim za njom. Potrebna mi je .

Mnoge  od naših razlika su postale naše prednosti, a druge nisu ni bile bitne. Naučili smo kako da brinemo jedno o drugom, i što je još važnije, željeli smo da to radimo. Brak je težak. Ali isto tako je teško i roditeljstvo, ostajanje u formi, pisanje knjiga kao i sve ostalo što je važno i korisno u životu. Imati partnera u životu je izuzetan poklon. Također sam naučio da institucija braka može pomoći da iscijelimo naše strane koje nisu dostojne ljubavi. A svi mi imamo strane koje nisu dostojne ljubavi.

Tokom vremena sam naučio da je naše iskustvo samo šira lekcija o braku. Svako ko je u ozbiljnoj vezi treba pitati osobu do koje mu je stalo: „Šta mogu učiniti da ti dan učinim boljim?“ To je ljubav. Romantični romani (napisao sam ih nekoliko) su o željama i ‘živjeli su sretno do kraja života’, ali živjeli su sretno do kraja života ne dolazi iz želje, ne barem iz one opisane u većini romansi. Prava ljubav nije željeti osobu, već istinski željeti da bude sretna, ponekad, čak, na uštrb vaše vlastite sreće. Prava ljubav nije učiniti da druga osoba postane kopija vas samih. To je kada proširite vlastite sposobnosti tolerancije i brige, i kada aktivno nastojite usrećiti drugog. Sve ostalo je jednostavna šarada vlastitih interesa.

Ne kažem da ovo što se dogodio Keri i meni se može primijeniti na svakome. Nisam ni tvrdio da svi brakovi trebaju opstati. Ali ja sam izuzetno zahvalan na inspiraciji koja mi je došla tog davnog dana. Zahvalan sam što je moja porodica još uvijek netaknuta i što još uvijek imam svoju suprugu, mog najboljeg prijatelja u krevetu pored mene kada se probudim ujutro. I zahvalan sam i sada, decenijama nakon, što će se jedno od nas i dalje prevrnuti u krevetu i reći: „Šta mogu učiniti da ti dan bude bolji?“ Biti osoba kojoj je postavljeno to pitanje zaista vrijedi buđenja ujutro.

Napisao: Richard Paul Evans

Prijevod i izvor: IslamBosna.ba

 

Islam PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

No more articles